Otadžbina

О НАСЛЕДНОМ ПРАВУ

137

ску, за сва наслеђа, која су већ отворена или раздељена по старим одредбама била, ако је само наслеђе отворено после 14 јуна ] 789 год., као дана, од којега се нова ера живота друштвеног датира. Право наследно дакле, које је револуција изнела, било је у суштини чисто интестатско ираво, коме је основ дужност према сродницима, крвна веза која покојника за њих веже, и правица, која не доиушта никакове посебичне интересе који би другима штетили. Тако н. нр. руковођен правицом и дужношћу закон револуције не обзпре се, при давању истих права ванбрачној деци на наслеђе, као опој у браку рођеној, ни најмање на интересе нородичне јер се они косе ту са правпцом, која је иозвана да штити далеко виши интерес, интерес човечанства. Сва иак ова три принципа, на којима се наследно право заснива, изводе законодавци револуционарни из онштега интереса и оиште воље човечанства. Политичка а у једно и економна сврха закона овог била је да иаралише онај штетни уилив, који су Феуди на живот друштвени оставили. Задаћа је његова била да иоруши ону концентрацнју имаовну, која је давала превласт једнима, а доводила у потчињеност друге. II зато једино закон револуције и усваја у свим врстама сродства право представљања до бескрајности. У Францеском ираву целокупан иравни систем, што је изишао као илод пдеја правних велике Францеске револуције згодно је назван : (1 го 11 пгСегтесИане — прелазно ираво. Само ваља добро појмити, да значај овог назива не треба ограничити једино на правну историју францеску — не, он се простире даље, на читаву историју нравног развоја образованог човечанства. Јер као год што се револуцији ие може придати просто локалан значај за Францески народ, но далеко шири значај по читаво човечанство, које је оншвотворено идејама њезиним ; тако се исто не може тај уски значај повућп на један део њезин — на правни систем,' који је тако битан састојак у целокупном социјалном животу. Прелазно право револуције Францеске вредило је само до 1804 год. По ма колико кратка века опо. било, значај је његов врло велики ; јер је оно било ћунрија преко које је се могло прећи од застарелих средњевековних идеја ка модерном праву данашњем. Много је њих до сада било, који су и сувише строго осуђивали оштрину принципа његових ; али пре него што се осуда изрече, ваља вазда номислити, како су дуге и коренпте биле многе устапове, којима је једном за свагда ваљало пресећи живота, па ће се онда морати