Otadžbina

14

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕПЈКЕ

смо се примицали к Ленкорању, којп вас бијаше у густим дубравама. Ленкорањ је руски град а до њега граница међу руском и персиском империјом, будући да јб наш пароброд стајао У г сата под Ленкорањем ја нијесам излазио на крај, а није било ништа интереснога као што су ми говорили, осим богате вегетеције. Из Ленкорања, ми кренемо и оставимо га за собом и већ смо били у Персији. Пред нама, се виђаше јужна обала каспискога мора, која се може назвати ботаничком баштом. нигђе нема толико лимуна и наранаџа неговорећи о другим плодовима којијех је такође много — као на јужној обали каспискога мора, Ми смо већ били близу Ензела (персиско пристаннште) које је најљепше мјесто по својему положају и богатој плантанцији на дојној обали. Оно је знаменито још по томе — као што говоре персијанци што је а цар сунца и царева шах" први пут овђе сио на пароброд, кад је путовао у Европу и здраво се вратио. Враћајући се из Европе он је овде сазидао дворац, који се назива «сунцем свију дворов а и , и којн је подигнут на 7 катова. Још с пароброда виђаше се ова висока кула. Нас четворица и капетан петп иошли смо на крај и замолили команданта Ензели да нн допусти }ћи у дворац шахов. Овај спочетка говораше да није могуће но најпослије се сагласи и пошље с нама проводнике. Разумије се да је сваки од нас за ову визиту платио по 3. рубље. С нама је био један из дружине који је знао персиски говорити. Дворац, или боље рећи округла башња (кула) имађаше седам етажа. Споља бијаше насликано на зиду, разнијем бојама много различитијех животиња, и на неколико мјеста бијаше насликано : лав и сунце. Најпослије кад кључар отвори врата ми уђемо унутра, и разгледамо све собе ; на сваком кату бијаше по једна соба, и чим се више пењасмо, собе бијах} љепше украшене. Оне бјеху намештене у персиском укусу (начину) т. ј покрите скупоцјеним персискијем коврима (ћилимима), а зидови