Otadžbina

КРАТКЕ ПУТИИЧКЕ БИЉЕШКЕ

21

од прилике до историчкијех времена — било је с истока н а запад, из Азије у Европу ; други покрет народа, по чињући од тројанског рата, (Александер македонски, Римљани, крстоносни ратови, откриће предгорја Добре наде и мн. др ) био је од запада к истоку.Ова историчка потреба која управл.а судбином народа — они говоре и њих заставла да се стреме к Индији. И ако је овакав исторички закон, мени се чини, да би ове двије мсћне државе промијениле свој маршрут, кад не би Индија — ова магнетска сила, која је својијем богаствима мамила к себи готово све старе исгоричке народе — била богата и преставл.ала велике ннтересе, јер ни Руснја нн Инглешка не стреме се у Сахарску пустињу. Главна је цјел. Русије била нровести гвозденн пут од каспискога мора (из Михаилова залив«) према земљи туркменскијех племена к Индији; јер кад се проведе овуда жељезница, која јевећ почета и готова на 120 врста, то ће бити најближи пут у Индију. не само из Русије него и из центра Европе, тако да ће сва трговина из Индије преиазити преко Русије и путовнма по којима се сада провози трговина из Индије, (сујецки канал и покрај предГирја Добре наде) мало ће имати важности. Русију много критиктју за што троши велики новац на освајање новијех земаља у Азијн, и не брине се о унутрашњем поредку и уређену ; но њој је добро познато да су се стари градови : Нинива, Вавилон, Багдад, Егппат и мн. др. обогатили благодарећн трговини с Индијом, која данас има 250 милион. становника. Један руски ОФицир, ђенералнога штаба израчунао је да се мажелоћи из Париза до Шпнкапура, кад жел>езница буде готова, за 11 дана не рачунајући прелазакпреко каспискога мора (од прилике 1У 2 — Здана)Више споменутп мотиви побуде, или боље рећи, заставе Русију да пошље ђенерала — Ађутанта Скобељева с војском у Ахзл-текинску експедицпју. Тако је и бпло Благодарећи