Otadžbina

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

•27

до 20 сежања а ширина два или готова три пута веНа. Будући да је гњиласта земља куда ври Атрек, вода је смијешана сгњилом, мутна је густа и жута и у њу се валази маса животиња. Ова вода по хемиском испитивању неког доктора, не може се пити јер је штетна, но силна жеђ не вјерује у хемиске анализе и многи који су пили Атречку воду животом су платили јер су умиралл од дизентерије. До експедиције Руси су мислили да по Атреку могу пароброди ићи, и с овом цјељу бпо је послан један морски ОФицир да изучи Атрек, из каспискога мора он је са неколико мрнара на једноЈ лађици пошао по Атреку. но пошто се је удаљпо на 2 миље од мора није лађа могла ићи даље и он се морао натраг вратити. Оставимо Чат, пријеђемо ријеку Атрек и продужимо пут даље ; идући по мјестима која се нису николико од Чата разлпковала. Не могу да не споменем о некнјем прпроднијем појавима, који се често привиђају у туркменски^ем пустињама (1е т1га§'е). Неколико иута пред нама се показнвало море. ријека или јез^ро тако јасно, да су солдати трчали да се напију воде, али на жалост дошавши тамо нити је било мора, ни ријеке, ни језера него само привиђење и солдати се опет натраг жедни враћали причајући дружини о овоме божијем чуду. У самој ствари неки пут се тако јасно престављало какво језеро да је то тешко било вјеровати да је то мираж. Често је бпвало смијешно кад некн солдати нијесу хћели ићи да пију ђе је баш бпла, вода, мислећи да је то привиђење и превара. Пошто смо ее од Чата удаљили, може бити на 15 врста, виђаху се пред нама пјесковите горе, које дијеле Персију од Туркменије и Ахалтекинскога оазиса. Приближујући се к Дуз-Олуму ми смо се радовали сретајући по путу признаке биља а то бјеше само некаква бодљива трава, коју камиле, идући, врло радо ијаху. Оваквијем путем дођемо у Дуз-Олум, који се од Чикишљара 220