Otadžbina

КРАТКЕ ПУТВИЧКЕ ВИЉЕШКЕ

33

било 12 козака (солдата) који оу га пратили. (Скобељев је нудио Студицког да узме више пратње а он, говоре, није хтио). Кад је др. Студицки дошао у Бендесен онда на њега напану Ахал-текинци (до 60 људи) и околе га са свију страна гако, да он с козацима није успио себе шанац оградити, него се прибију при једноме камену »за којега су се дуго бранилн. Студицки погине и неколико козака, а они други били су сви тешко рањени. Они се нијесу хтели предавати непријатељу, који је био пет пута силнији од њих него су се јуначки борили и разумије се сви би погинули да није приснио у помоћ један баталион војске, који случајно овуда пролазио у Бами Ово се може назвати ријеткијем примјером јунаштва у којему се је др. Студицки храбро поднио. Др. Студицки био у Црној Гори у вријеме рата с Турцима 1877 године; а у Ахал-текинску ексиедицију биоје иослан од стране црвенога крста а такође био је љекаром штаба. 1 Осим тога Ахал-Текинске чете често су нападале на руску војску, која је из Чикишљара до Бами ишла и обратно, и таквијем начином бивало је рањеника по 3, 4, 5, 10 људи. Највише су од овијех чета страдали Туркменски џигити (руски иодајници) који су пошту носили и пратили. Природна је ствар да су Текинци још више мучили Туркмене, кад им је падало шака као браћу, који су их издали, него русе, због чега су се и старали хватати живе Туркмене-Теке. Г л а в а VI. Ахал-твкинсни оазис. Ахал-Текинци,њихова оарава и начин живљења. Пребивање у Б ами до поласка на Геок Теие. Ахал-текински оазис, као што је било раније речено, граничи с југа Конет-дагском планином (3500 ст. над м.) која се над њим силно наквечила и изгледа као какпа Послије смрти д-ра Студицкога био је личнијем љекаром Скобељева и штаба др. Малашевски који није дуго заузимо ово мјесто јер се је ранио ■ на мјесто љега сам ја ступио и био до свршетка екснедидије. Отаџвина X, 37. 3 .