Otadžbina

36

КРАТКЕ ПУТНИЧКЕ БИЉЕШКЕ

јем текинскијема ћилимима. Они не обраћају пажњу на куће, по свој прилици за то, што већина њих живе у кибиткама. Ахал-Текинци без сумње заузимају прво мјесто међу свијема туркменскијема племенима како ујунаштву и броју тако и у културном развићу и богаству. Враћајући ее с бојнога поља и из четовања из коијех доносе велике шићаре — они работају своја поља и његују у баштама плодоносна дрвећа, а њихове жене праве најљепше и најскупоцјеније ковре (ћилиме) цијелог истока. Сва туркменска племена а такође и Ахал-Текинци исповиједају мухамеданску религију сунитскога обреда, због чега се они највмше, као што говоре, свађају с Персијанцима који су шиити. Ахал-Текинцн су и господари и слуге сами себи. Сваки од њих независно живи, сваки је сопственик свога имућа слободан и самосталан и само номинално признаје хана својега села. Обичајно или обично право у њих замјењује писане законе и оно има велику силу. Никакве заповијести ни укази хана немају важности ни силе, они се не примају, ако се не слажу с народнијем обичајима, који се високо цијене и свето држе. Важна питања и сгвари, које се тичу свега народа, рјешавају се народнијем скупштинама. Најпрво се скупљају хани и ишани (оџе) свију села, и рјешавају питања, која се подвргавају критици пародне скупштине. Свако село има својега хана, који се прије могу назвати савјетницима, него управитељима. (У њих је изборна система а не насљедна). Хани се бирају без протвкције, људи паметни, јунаци и поштени ; али се они