Otadžbina

4*

ГОСПОЂА ЈЕЛА. БАЛШИЋКА

51

скоро удвојили. као што већ за. неке таксе иозитивно знамо да су се удвојиле 3 Несносљивост политичке и Финанцијске управе млетачке у Зети још се пооштравала незаконостима, самовољом и насиљем, које су млетачки чиновници на свој\ руку чинили. Од тога су патили не само православнп. којих је оданост новим господарима од доње Зете могла сумњива бити, него и католици, којих је оданост несумшива била. Дужду су долазиле многе жалбе противу таких злоупотреба и насиља. Али, као обично што бива. у први мах се на то није много полагало, и пустило сс да се незадовољство гомила док није у јасну и оштр\ опасност сазрело. Зећани који остадоше под влашћу Балшићевом с горчином су гледали на млетачку владу у Скадру. Ово не само из природнпх политичких побуда, не само што им је тешко било да виде један од најлепших крајева своје отаџбине у рукама страних господара. Суревњивг. и безобзирна администрација млетачка у Зети није претиштала само народ под њезином управом него и народ који је остао под влпдом Ђурћа Страпшмировића Балшића. Поданици Ђурђеви нису могли жито и друго што на продају имају извести Бојаном на море, а да се нс сукобе са строгим мерама и несносним сметњама о/. стране млетачке власти. Те своје строге мере, на којс се Ђурађ Балшић пред саму смрт своју жалио дужду. Млечани правдају тиме што поданици Ђурђеви криумчаре и при увозу и при извозу, а нарочито што кришом продају со поданицима млетачким. На жалбу да власт млетачка забрањује провоз из Србије у земље Балшићеве кад трговци зетски одлазе у Србију другим путем

3) Дривастанцп се с пролаћа 1403 жале како трговци престају долазпти у Дриваст ио уље, јер им не подноси дауз 18 динара што плаћају на име извозне цариие у Дривасту плаћају још 18 ири провозу кроз Скадар што од њих власт млетачка тражи а што се до тада никада тражило није. М1зИ, Х1 ј У1, 82