Otadžbina

БАРУД1% Приповетка из ГГотпеја X. Узбуннло се све село. Досад рвдним летњим даном мало из које авлије не чујеш : хајде ! ђе рано полагано, ће, ђе ! на опда тек пуцне бичем вредни сељак у вршају. да посустале коње живл е потера ; по сокацима скоро живе душе не видиш — све ти се за послом задало ; само видиш где где дечурлију, поседала у хлад под какав дебео дуд, па плете бичеве, који од четири, који од пет, а који је вешт и од осам струка; ил* ћеш видети ког сеоског клуподера : ђака, што је код куће на Феријама, писарчића, што је изашао из «амта», иду својим познаницима да им прође време, гледећи друге, како раде. Данас, ма да је радни дан, к'о да је сав свет заборавио на свој посао. Пред „варошком кућом® пуно људи, нешто се живо разговарају, ником ни у крај памети, да је давно насадио вршај. Жене иду у гомилама с пијаце па све шушкају, шушкају, а ни једној се баш кући не жури, јер на сваком раскршћу застану па диване у шеснаест, као да код куће не треба радницима ужину спремати. Сеоски поп сео на клупу пред својим вратима па не трепће већ слуша, шта му учитељ приповеда , а по каткат само врти главом. Чим ко ирође из «вароши", попа га заустави па испитује дуго, дуго, догод други не наиђе. Само деца понадизала бичеве па пуцају

/