Otadžbina

РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШЕ ВОЈНЕ СНАГВ

> > 1 5

сирову снагу из земље за време трајања војне; док сљедователно , није било засебно организованих Формираних активних резврава за активну војску, које би могле узети на себе двојаку задаћу : повремено попуњавање губитака у редовима активне војске , људством хомогеним (и у смислу знанственом и у смислу физичком и у смислу наравственом, са оним у њој способним свестрано да јој губитке доиста попуни и замени и активно помагање и заштиту активне војске у улпзи стратегијске резерве : — дотле је војвода, с једне стране - морао да удешава своја дејства према стању — и у смислу броја и у смислу каквоће људства — своје војске, у појединим моментима војне; с друге пак страпе—- у сваком поједином положењу на бојигату, лебдила је пред њиме тешка дилема : једновремено задовољити две иротивгЈиоложене цељи, а са једном војском коју на расиоложењу има, — дплема, која је се морала решити у толико брже и успегппије, у колико је моменат био тежи и по последипмма својим озбиљнији. Срећа>1 пзлаз из ове дилеме, нарочито у моментима тежим и озбпллшјим, нахтевсо је генија. То је и поље у стратигији актпвној, на коме је гепије највише посла имао и на коме се је он, као такав, могао да појави и покаже. Од када је иак, војном организацијом, предвиђено уређење и пбразоваи.е активне резерве за актг.вну војску, као снаге засебне — иод засе ном ком.андом, од тада је се полол;ај активне војске и њенога вођа па бојиштама, сасвим изменио. Од када је војна органпзација нашла начииа да, једновремано са мобилизацијом активне војске, образује и заседну активну резерву њену — онаку како је напред речено ; да јој т. ј. осигура : својевремено попуњавпње губитака у редовима њеним, људством хомогеним — свестрано способним да јој доиста иоиуни утрошену снагу ; и нужну јој активну иомоћ и заштиту позаднине њене; — од тада се низ ка-