Otadžbina

638

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

модерним језицима европоким. Од дпеста година он је језик дипломатпје. Виши сталежи у целом свету скоро искључно служе се француским језиком због његове елеганције, танкости иокретности. Француски језик гоаподовао је некада Енглезој, баш онда, кад је Енглеска у својој власти држала велик део Француске земље, и француски дух одгојио је Енглезе, те су се могли попети до своје садашње внсине; Немци, који се не одликују великом порцијом благодарностп за учињена дсбра, сматрају за неку патрнотск/ дужноет, да грде Француза и Француску књижевност ; а не помињући то, да троми немачки дух још никада нпје постигнуо висину, до које је кадар попети се дух Француски, немачка методичност и педантска систематичност никада се неће моћи барабарити са Француском генијалношћј'. Ни један бољи немачки писац ниЈе био без Француске школе, само што ни једноме није дато било да надмаши своје учитеље. Исто тако ни уметностима не могу Немци ступитп утакмење са Французима. У колико морају Немци да признаду своју душевну инФериорност, спрам Француза, у толико су охолији н суровији спрам народа на истоку од њих, којима су непријатељска столећа сметала, да раније до!)у до вишега степена у просвети. Колико Немци сами себе хвале као носиоце просвете на истоку, толико се истини за хатар мора рећи, да им је у томе посве малена заслуга. Што су народи источно од Иемаца, које они прекорно називају »интересантним народпостима«, у просвети напретка учинили, то су учинили не толико помоћу Немаца, колико у пркос њима. Крвавим трагом обележено је шпрење немачке културе код западних Оловена, као што нам историја уопште сведочи, да германско племе знаде иепросвештене народе тамапити, али их не уме просвећивати. Орбима у ћесаревини није Беч за читаво столеће хтео да допусти уживање сргк ке печатње, па још за славне цесарице Марије Терезије »препоручнвано је" у војничкој граиици, да се не дангуби с учењем у српској школи, него да се деца одмах шаљу да уче немачки. Како ми морамо да се паштимо, да што скорије постнгнемо онај стенен у просвети, до кога нам турско варварство не даде да дођемо, то се морамо служити средствима у начинима, које налазимо у других просвећених народа. Већином код Немаца потражилн смо та средстпа, не само што су нам они од просвештенијих народа најближи, него и што смо то приморани чинити, добивши они велик део нашега народа под своју власт. Да бисмо могли бити учесницима просвете, којом Немци располажу, ми морамо да