Otadžbina

ТЛВННЦА

1'отов је у бој с н.им се випути, Готов у боју с њиме згпнути, А јунаци су све нзСирапи. И задркташе крути тираим И преметуше редом законе, Од тешке да их грозо заклоне; Ал закони су тек за злочине, Да казне оне, што их починс; Ко народ учи права бранитн, Ником да неда то стаманити, Што су им негда бојпм очеви На мачу стеклн и на ножеви Не може закон тога снутати. Кад вакон не хтс ћвФ вм слушати, Нађе се грешиик подли и скотски; Нађе се Јуда Искариотски, Његове лажи, грешне потворе Тавнице црпе врата отвзре, Тавнице, што је Јуду чекала : Тавнице, што је дотле гледала Кајање тешко којег лупежа Најгрђе чудо људсвог трулежа; Тавпице, штс. још није наштнла Од ов >г сада грђег наоиља: Тавнице, што је сужањ оставља, Када се на пут далек оправља, Да буде ништа, из ког постаје, Када му самрт викне: доста је !:... Јесте ли били кадгод на пољу У глуво доба, тамо на гробљу ? Ни од куд гласка, свуд страховит мир, Што 1?о је вашем страховању вир Хваћа вас језа и дрктавица Тако је страиша ова тавница ! Јесте ли видели, кад у поноћи Бог пошље сјајном небу помоћи, Облаком застре сав под иебом свет Па, пустив бури владу преотет, Духне у њене грдне мехове, Зар да не гледа л>\ дске грехове Ни једна с неба светла варвица —