Otadžbina

572

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

рија и њихова асимилација, што све скупа ичинисаму суштину храњења, може опет да буде само помоћу стално-течнога агрегатног стања. Из овога се сасвим јасно види, за што се и анорганске јединке не хране. Но оне и не потребују никако ову Функцију. Свако природно живо тело може се само тако одржати . ако се постојано, и ако врло лако распадају. Она се обично находе у једном извесном медиуму (ваздух вода, унутрашњост каквог организма) у коме се кад тад морају распадати. Образовање једпњења, помоћу кога се живе силе ослобађају, стоји у тесној вези са распадањем находеће се материје. Спаге, које су се при овом распадању ослободиле и тако у живе силе прешле, изазивљу овим својим покретима најнужније појаве н<ивота. Опасности које би при овом процесу могле наступити, отклањају од себе органске индивидуе самом појавом храњења, која нротивно дејствује процесу расиадања. Дакле да би органске индивидуе своју екзистенцију продужпле, то ће рећи да би могле „живети", нужно је дасеувек налазеупостојаном промету градива, да се непрестано распадају и хране , што је опет могућно само помоћу имбибиције. Кад нестаие ове узајмице онда и смрт наступа. Код анор ганских индивидуа на против овај процос распадања не сме се никако догодити, јер би тиме одма и њихна екзистенција пресгала. Пошто анорганске индивидуе не могу имбибирати, то им ни процес храњења није потребан. Кад би се почеле распадати, онда је ту и њихова смрт. Т/ колико се даклс кристали не могу распадати а да тиме не изгубе свој индивидуални облик, па дакле и индивидуални карактер, у толико им није ни нуждан процес распадања да би се могли одржати. Као што смо зидели, и у овоме постоји једна значајна разлика између органских и анорганских јединака, која је такође продукат различитога агрегатног стања. Сталноагрегатно етање кристала, које у исто доба искључује она унутарша