Otadžbina

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

585

не можемо повредити ни један део или бар дејством спољних увета (прилагођивање) модиФиковати, а да тиме не упливишемо и на друге делове, које нисмо дирали и тако сву целину индивидуе променимо. Као што се види постоји једна унутрашња нужна веза, узајмица делова како код организама тако и код аноргапа, код кристала. 6. 0 иостанку пелија и кристала. Сравњујући организме и аноргане узели смо за тип једне најсавршеније анорганске јединке, кристале, а за тип најпростијих и најсавршенијих организама једну обичну монеру (Рго4атоећа, Рго<;одепе8). Код монера нисмо нашли никаквог трага од диФеренцирања делова , него смо напротив свагда нашли, да се њихово тело састоји из савршено хомогене беланчевинасте масе без икаквог обличја. И ова овако савршено хомогена плазмена куглица потпуно нам представља једну самосталну органску јединку, коЈа је такође снабдевена и са оним двема најважнијим Функцијама, са храњењем и плођењем. Оваки беструктурни примитивни организми, као што их видимо да живе потпуно изоловано у облику монера јављају се често и као више или мање самоотални елементарни делови у телесној грађи других нижих организама (протисти и т. д.), заузимајућп овде место једне ћелије , која тек код виших и савршенијих организама често сачињава једини саставни елементарни део (индивидуа првога реда). Појам једне органске ћелије (Се1и1а суков) обухвата само оне елементарне делове, који се из два битна састојка састоје и никада не Фале, а то су стално-течна беланчевинаста илазма или протоплазма и нуклеус или јадро, које је од свију страна у наоколо протоплазмом опкољено. Врло су често, али не увек, ова с јадром у среди снабдевена плазмена тела обавијена споља по једном мвмбраном (Метћгапа се11и1ае), и према томе кад су ћелије без ове спољне навлаке онда