Otadžbina

590

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

ства беланчевинастих тела и других сложених угљеничких једињења". Свестраније испитивање л по томе тачније поређење огранских и анорганских индивидуа с погледом на њихов материјални склоп као и на отуда непосредно проистичуће облике и Функције њихове, изнеће још доста других јачих и бољих доказа за потврћење горе споменутих закључака, него што је то нама било могуће да учинимо на овако скученом простору. Ми се овде морамо с тиме задовољити, што ћемо само оно што је по најважније од осталога да одвојимо и добро промотримо, оставл.ујући оно остало будућим савршенијим синтентичким испитивањима. Нама је главна цељ била та, да досадашњем но све једностраном и уобичајеном аналистичком разликовању природних тела ставимо једном на супрот синтетичко сравњивањв организама са неорганима а тиме да побијемо ништавост старе распрострањене догме: да је «живот» нешто ванредно и тајанствено, да је потпуно независан од мртве природе и да се апсолутно од ње разликује. Да ово тврђење ни под којим условима није истинито, то ће рећи да само релативне разлике двоје жива природна тела од И мртвих» ; мислимо да је довољно доказано како у погледу на материјални склоп тако и у погледу оних отуда неносредно проистичућих индивидуалисаних облика и Функционалних радова. Ајде сад , лакшег прегледа ради , да скупимо у неколико речи сва најважнија закључења до којих смо дошли поредећи организме с анорганима. I. Хемијске пра-материје или неразлучиви хемијски елементи, који сачињавају и жива и мртва природна тела, једни су исти и за жива и за мртва природна гела. Нема ни једног елемента, који би само организмима припадао. Али има међу тим један елеменат, угљеник, који се у мртвој природи јавља као крпстална јединка (као дијаманат, граФит) а при том га има у сваком организ-