Otadžbina

59 п

ОРГАНИЗМИ И АНОРГАНИ

имају махом једну извесну стереометричку основну Форму, која је код кристала већином призмоидна. Али овај призмојидни облик кристала није искључиво карактеристичан само за анорганске јединке, за кристале, јер се ова Форма појављује често и код многих нижих организама (радиоларије) као што се онет обратно дешава да многе анорганске јединке никако и немају овога облика. Као што смо видели, ми не нађосмо ни у индививидуалном образовању ни у Формалном склопу индивидуа, нити у спољашњем лику нити у унутрашњој грађи , а исто тако ни у стереометричком основном облику као ни у његовој многострукој спољашњој модиФикацији, једном речи ни у ком односу шшакву апсолутну разлику између организма и аноргана — разлику, која би се на све случајеве могла применити. III. Функције, радл.ивости или силе природних тела нису ништа доуго до покрети њихових материјалних делића, т. ј. атома и молекила , који су опет сложени из атома. Према томе снагв природних тела јесу непосредна посљеднца њиховог материјалног хемијског склопа. За то само што су ове силе код организма много сложеније и заплетеније , више разнолике него што су код аноргана, за то их само зовемо : «појава живота». Све простије елементарне Функције једне материје, као год и оне сложене, подједнако су својствене и организмима и анорганима; по неке опет од ових сложенијих појавл^ују се само код организама. .Тедна од најпростијих и и најважнијих Функција која се код свију живих и мртвих природних тела находи, јесте Функција растења. Разлике дпто се вићају у растењу код органских и анорганских индивидуа једино су само посљедица заплетеног хемијског састава и имбибицијоне способности угљеничких сједињења. Из ове разлике у растењу резултирају онда с потпуном нужношћу и они остали специФички животни појави: храњење и плођење , којима се доцније код