Otadžbina

28

0 ТРАП1ЧН0Ј КРКВИЦИ

У истинскоме сиету би наравно било исто тако нвморално, кад би пресуђивалн одличне личности једнострано по естетици, као што није естетично, кад се с моралнога гледишта пресуђују песнпчки створени карактери, јер човек исто тако не сме бити само естетичар , као што не сме бити естетачар само моралиста. Опасно је по етику и по естетику , ако се помегаају или побркају оба та гледишта. Отуда би изишла наука о двојакоме моралу , једна би била само за аристрократију великих људи, а светина свакидањих људи, морала би бити задовољна са другом ; отуда би се дошло до оне правничке праксе, по којој се мали лонови вешају а велики пуштају. И како се обожава Наполеон I. у Историјама образованих народа , и како варварски народи поштују смеле разбојнпке, и једно и друго то излази отуда, што се брка оно, што је естетично и привлачи човека, са оним, што је морално и достојно, да се допадне. Да би човек могао ваљано делити све, што спада у етику, од онога, што спада у естетику, греба да има изображења, које и етику и естетику поједнако обухвата, и да има природнога дара, у коме је у равнотежи укус са савешћу. С тога може иста публика лошији песнички про1;звод и са моралне и са естетичне стране осудити, па да ипак остане она специФична разлика између та оба гледишта. А.ко вештачк и облик градиво којега спева толико свлада, да од тога облика зависи, какав ће утисак целина учинити, онда је све једно, да ли градиво у моралноме обзиру човека привлачи или отуђује , јер је пресуда укуса надјачала пресуду савести. А ако неснику не испадне за руком , да тако савлада своје градиво, или ако му је управо намера, да постигне својим спевом поред естетичне цељи још какву неестетичну, онда ће се показатп какве је природе градиво или тенденција тиме, какво дејство произведе целина , и опда