Otadžbina

О ТРАГВЧНОЈ КРИВИЦИ 33 ниже Јаго од Огеиа, Лаертес и Крал> од Хамлета. Ма да се кад и кад слаже судба, која јунака упропасти, са пресудом светскога суда, то нам на псзорпнцу никада не излази судија, који је пресуду нзрокао, већ само џелат, који је извршује. А чешће него са казном светснога суда слаже се трагична с\дба јунакова са осветом свакидањег а света. И то је онај свет, који воли да «оно што је светло, уваља, а оно, што је узвишено, у прах баци," то је као кад живот осигура оно, што је средње вредности, на изменице са оним, што је просто, јер не трпе да је гато над њима, што би поремеметило лељу удобност старога обичаја. Оно, што је аросто, увек је највећи [епријателз ономе што је узвишено: с то1-а ;је Сократ отроваи а Хриотос разапет. Због чога, што је јунак узвишен, а не због тога, што је судбина узвишена, постаје од жалоснога свршетка трагичн а катастрофа. Наравно, трагична је судба нека доста снажна сила, да јунака физично победи, и мора јунака ма каквом превагом надмашити, само не естетичном превагом т. ј. узвишеношћу, јер у естетичноме обзиру јунак је победилац у трагичној борби, Као што се истиче јунак у трагедији између осталих а појединих трагичних особа својом величином , (превагом) тако се он уздиже изнад судбине другом врстом узвишенссти, лепотом. Тако сви разни елементи од своје стране по нешто томе допринрсо, да се истакне јунак као једино средиппе једини врхунац у целипи па чак и судбина, која га гони п сруши. Исто тако и сва разно врсна јунакова дела у животу на то су, да му особиту узвишеност у правој светлости изнесу, па и то, што од Аристотела, јунаковом крквицом називамо. Појам о трагичној кривици са свим се разликује од појма о моралној кривици, осим што се и у једне и у друге налази логичан општи појам узрок а, како се примењује на специјалан круг људскога делања. У најпроОтаџвина XII, 45. 3