Otadžbina

народ и радика.ш

479

речи из којих ће се видети колико је она у истини узета из душе српског народа. Нама није потребно ни помињати радикалие Фикције о благостању, које би створила центарна банка са својим обласним филија шма, но се можемо одмах запитати, како би се та банка уредила и на који би начин могла подићи народно благостање ? Две су само могућности да се ма каква банка, ма какав кредит, уреди како ваља. Прва је могућност у томе ако у земљи има доста покретних капитала, који леже без корисне унотребе, а друга да тај капитал, који се сусреди у банкарској установи, брзо из банке отиче и опет натраг повраћа, ношто је на брзо испословао размену добара ме!) друштвеним члановима. То је у истини битпа садржина свакога кредита и без те садржине никакав се кредит од важпости не да ни замислити — његова је Функција размене добара, а не стварање и увећавањс њихово као што би хтели радикали '). !1а ако се на то пристаје, онда је нитан.е где би се за цеитарну банку нашао тај покретни капитал, који лежи без кориспе употребе, и како би се у сељачком једном народу, где сушс и кише не слушају банкарских прописа учинило, да тај каитал отиче брзо како би и банка и дужници њени имали отуда користи ? За прво ће се, без сумње, нанишанити на »уираву Фодова,« а на друго пе знам шта би се одговорило, ако не то, да године не би смеле рђапо рађати кад би само дошли радикали на владу ! Али ево муке што у управи Фондова — баш и кад би се могло с н.еним капиталом неко чудо учинити, какво радикали веле да би њихова центарна банка урадила — нема ништа друго но протокола а цео је кагштал њен у самом народу. А по себи се разуме да би ваљало оном, ко би хтео да сав та.ј капитал прикупи, продати велики део непокретног имања варошких становника па и сеоских трговчиКа и газдаша и тиме упропастити многе богатије и сеоске и варошке породице, које с тим капиталом спекулишу. А то богме не би шило у рачун ни самим радикалима, који у велико*кокетују с богаташима, а не би се могло ни извршити без велике несреће и преврата. Но да баш свега тога није, опет би била у велико у питап.у ма каква банкарска установа у чисту сељачком народу. С овим емо. надамо се, доказали да радикално кредитно начело не само да није извађено из »срца и душе к народа српског у маси, но шта више да је оно од душе толико далеко колико еко*) Овим се не пориче важност г.редита, но се еамо каже шта му је главна задаћа љегова. А по себи се разуме да бржи промет добара може у неколико ути цати и на саму производп>у.