Otadžbina

50

ГИМНАСТИКА

нам нико не може пребацити да за ово 50—60 година од како на ново имамо своју државу, нисмо урадили за просвету све што смо могли. Ми смо истина полако, али смо трајно ишли напред. Проценат писмених људи у народу већ је приличан и с године у годину силно расте, наша књижевност може без зазора да се упореди са књижевношћу свију оних народа, који су имали с нама једнаку политичку судбину, а наш јавни политички живот узима све живље и веће размере,.. —• Што се политике тиче — умеша се један страшан иартизан у разговор — то имате право. Гледајте само како г. Икс нрави г. Ипсилону цигару , како се лепо разговарају!... Ми се овамо због њих покрвисмо, а они комотно пуше даједно као два најбоља пријатеља! — Ко год очекује — одговори онај господин са мултиколорном ружицом — од г. Икса једну класу за то, што је можда и безразлЈЖно нападао г. Ипсилона, тај се наравно не може радовати кад види да се њих двојица тако лепо разговарају, али свима другим паметним људима мора бити пријатно кад види да политички противници живе у односима образованих људи. Али ви нас прекидосте у врло занимљивом разговору. Дакле г. педагоже, ја признајем да се у Србији прилично радило на народној просвети, и ако можда не онако и онолико колико се могло и колико је требало. Али рецимо да је онако као што ви кажете. Па то је тек половина оног хармоничног народног образовања о коме ја говорах. То је само било старање за умни развитак, а јесмо ли не толико исто, али бар нешто урадили за телесни развитак? — Па јесмо — рече педагог који поче долазити у ватру — има скоро двадесет година како је гимнастика уведена као редован предмет у наше средње школе. — Јесте, али само на хартији. Реците ми колико сте за тих 20 година у свима средњим школама имали