Otadžbina

618

НА ПРЕСТОЛУ

То беше управо шала барона Шенинга при доручку г али је добро примљена. Милиони људи који би желели да виде како изгледа њихов владалац будућности. треба да се задовол,е: престолонасљедник треба да се фотограФише како га народ носи на рукама , а преставник народа биће Валпурга. Она се отимала од тога плана; каке су то ствари, то не сме да буде, дете се не сме ни у огледалу видети док му се не наврши година, јер докле год не погледа у огледало може да се види у длану своје леве руке. А они хоће чак да га молују! Али све њено отимање нз поможе ништа, она се морала лепо обући, принца такође накитише, али онај господин што ће да му гради слику, скиде му каиицу с главе, вели, ленше је да му се види плава коврчава косица. Неколико пута рекоше: слика није добро испала. Валнурга се уплашила кад год је чула тај глас из оне мрачне собице — у којој су за цело нека маштанија и ђаволства. Она беше све немирнија. На један пут — Шенинг се добро досетио -— засвира у оближњој соби некаква дворска виртуоскиња на клавиру Валпургину најмилију песму. Њено се лице разведри, дете се такође смири и — иобеда! Слика бетие погођена! Колико су биле лене шетње по вароши, сада дође још ленша. Цео двор пресели се у летњиковац. Кренуше се у подне једног ведрог и лепог дана,. ЦеО' друм којим се ваљало три сахата возити, беше пре тога. поливен тако да није било ни мало прашине. Валпурга је седела са лринцем у краљичиним отвореним колима. Она је сада први пут опет пролазила кроз село и поља, гледала је сељаке по прозорима и на праговима њихових кућа. њихову децу пред кућама, гледала је тежаке где у пољу раде , на сваког се осмејкивала, сваиога је поздрављала климајући главом.