Otadžbina

622

Н А II Р Е С Т О Л У

чула да се удајеш. На насеље добићеш нешто од мене. Кажи шта хоћеш. Али сада те молим да ми онако својски кажеш како је моме детету. Није ми се допало што сте га мерили на касапиновом кантару и што велите да ]е тако тешко. Томе се нисам надала, мајко, да ћеш ти тако шго дозволити, ни од тебе, Хансе, да ће те наш механџија на то навести. Чувај се тог нашега (( кума и јер сам синоћ снивала, као возиш се ти с њиме преко језера, кад на један пут он тебе шчепа па с тобом у воду, а после као није то, него вила језеркиња, која је изгледала као моја добра гроФица , која је сад отпутовала То је моја набоља нријател>ица, и она је обећала да ће у повратку свратити да вас обиђе. Њој можете све рећи и поварити као да сам и ја сама. Сад баш ми донеше мој ручак. Ах, мајко, када би само и ти могла да окусиш од овога јела. Овде тако добро кувају, и од свачега тако много нретиче. Молим те немој ништа откидати од уста, ни себи ни Хансу , а већ моме детету ни по што , сад бар имамо хвала Богу од куда, а ја хоћу, нано, да нам ти још дуго поживиш. Често ме хвата туга што не могу и ја да сам мајка, онако права мајка као што се ваља, али чекај само, док се вратим, накнадићу све то ја моме детету. Па онда, Хансе, подај све паре под интерес док се ја не вратим, помисли, то ннје наше, то је све онога детета коме смо мајку отели. „Госпођица Крамерова која је по ваздан код мене, она се родила у овом летњиковцу, али њој је милије живети у вароши но 'воде, и она каже да је пре у врту било лепше него што је сада, вели да је било као што је сада у малој башти, где имају прави зидови од зеленог лишћа, где су у грању и лишћу од Шуме изрезане собе и врата и ходници. То је дабоме лепо . и ја радо идем у ту ошишану шуму, али чим у њој поседиш неколико тренутака, а мене ухвати некакав ђавољи страх као да сам очарана и ја и дрва и све, па одмах беж :