Otadžbina

ш

. . . Кралевина српска засијаће зраком А тиранство клето, ишчезнуће мраком ; Душанова круна, из таме се креће (< — Твоја мис'0, Ннеже, аогинути не ће» * * * Пред спомеником светим, сркушени стојимо, Из дубине душо, Богу се молимо. Сиоменик се диже, бесмртноме Кнезу Српског рода сину, —- дичноме витезу ; — Ал' захвалном роду, у јуначни груди, Трајнији се спомен, успоменом буди, И тај свети саомен, живеће у лету ; Док је једног Срба у големом свету... ... Кро? сав српски народ слава ти пролеће. « — Твоја мис'о 1 Инеже, аогинути пепе« Ј1етар ЈТетровић СРБИЈИ ПРЕД СПОМЕНИКОМ Што ти је мутно чело, Србијо ? Ко те је мајко, то расрдио ? Разведри лице ! Јер је туга та, На збору твоје деце друга зла ! Погле у сваког она] вес'о лик, Чуј му из уста громогласни клик, Чуј где поздравља вечит сггоменик Што га дигла српска захвала Нек речитије нег' икоји збор Прича, се како слави добротвор ; Чуј те топове, чиј им громки глас, Чуј песму што из груди подигла с' К'о да би хтела подмладак ти вас Данас овамо на збор сазвати, И чуј то :«слава, кнеже, слава ти" ! И погле тамо ! Са тог спомена Ето је спала бела копрена Што нам је крила — ал знам, мајко, знам !, Што ти на орце тежак пао кам.