Otadžbina

634

Н А II Р Е С Т О .1 У

— То је од твоје мајке 1 — Јесте, она има пуно таких изрека, и мило ми је што сам ти могла казати једну које ће ти ваљати. — Добро. Али сад за ово моје добро владање треба да ме наградиш једним пољупцем. — Е баш си шмокљан — насмеја се Валпурга — с једне стране вели да се добро владао, а с друге одмах тражи неваљалство. Знаш ли болан, да ми поклониш овај двор, и све што је у њему, и још седам дворова, не би ја туђег човека пољубила, јер треба да знаш да сам ја удата жена. А руке ево, лаку ноћ! 0 обећањем да ће остати добри пријатељи, расташесе. Валпурга затече Крамерову и великој неволзи. Дете се дерало и врискало и нико га није могао утишати. Тек Валпургина песма утишала га. Међу тим се Баум вратио у двор. Он беше стиснуо зубе и размишљаше: ала је тврдоглава и глупа та сељакуша. А лепа јесте, није вајде. Међу тим ја могу чекатиЗнам ја и тај дугачки иут. Омекшаће она већ. Много дана после тога пролазила је Валпурга поред Баума, гга ни да га погледа; и Баум је на себе пазио. Али кад је она један нут била сама на клупи, он јој у пролазу брзо рече. — Оно баш не мораш се ти љутити. Ја не знам да сам те увредио, али ако ти велиш да јесам, опрости ми ! Валпурга диже очи слободно. Баум климну главом и оде.

16 Краљ се беше вратио са свога пута у бање. Дочекаше га евечано; али он се брзо упути за краљицом у престолонасљедникове собе. Муж и жена стајаху крај колевке својега детета, држећи се за руке и погледајући час у дете а час једно у друго.