Otadžbina

646

Н А П Р Е С Т О .1 У

— Ала сте лела оада, гроФице Ирма. лепа сге као леп дан ! - Ирма обори очи и клече крај детиње колевке. Њене очи беху тако сјајне да се дете маши ручицама за њих. — Он има право — рече Валпурга — он још сада воли што је светло ! Ирма со одвоји мало с Валпургом да јој се извини што није могла обићи њену кућу. За тим јој је причала о својој пријатељици у намастиру. А како је оцу вашем , је ли здрав ? — упита Валпурга. Ирма се уплаши; чак ни добра краљица није упитала за њеног оца. само Валпурга. Она јој стаде причати и о свом оцу, и како он познаје Валпургину мајку и њеног ујака који у шуми катран гради. — Јесге, то је брат моје мајке. Дакле чак и њега познајете ? — Ја не, али га зна мој отац. Валпурга стаде причати о овом ујци Петру, кога зову катранџија, и обећа му штогод послати , њему је јаднику тежак живот. Ценца се није ни стидела да продре чак до двора, али њен ујак би пре умрво од глади него да то учини. Док је још Валпурга говорила приђе им краљица па онда одоше опет детињој колевцн. Дете се праћакало од радости. Краљица га подиже, а Валпурга викну. — Господи Боже, та гледајте, нринц може већ да седи. И то први пут на дан кад нам се гроФица вратила. Да, да она свакога подиже! Срдачно и весело провела је краљица дан с Ирмом. У вече је срдачно поздравише сви који се беху вратила са ђавоље предикаонице. Сад је тек Ирма чула да јој брат није на двору, да је у бањи познао се с ба-