Otadžbina

НАРОД II РАДИКЛЛП

начело којим малени поетају велики, а слаби и нејаки моћни и велики : евим својим силама тежити да се у згодном тренутку ослободи туђинских утицаја, и сви своју снагу око те тезкње сусредити и прикупд.ати, како би се у згодном тренутку вратило мило за драго угњетачу. То су иравила, која пошто је државпик испунио, пе може пасти на њ ни сенка за све штетие утицаје туђинштине. Ми пристајемо на то, да је било српских државника, ко.ји нити су знали ни умели радити оно што им је њихова дужност налагала, али никако нити пристајемо, иити ико зкив са здравом памећу може на то пристати, да су штетне туђинске утицаје на Орбију створили наши државници, кад се зна, да би тих утицаја морало битн ма у ком облику, а што је облик и правац увек по слабијег штетан, то је са свим неминовно и природно. Било је истина момената, у нашем новијем државном животу у којима јс изгледало да су наши државници радили несвесно; било је тренутака кад су наши кнежеви прогоњепи и живота лишавани, сви под тим штетним туђинским утицајима; било је прилика кад су паше звате за судије српском народу, и српски се дршавпици понижавали до тужилаца, пред странцима, својих домаћнх поглавара, али кад се иа све то непартајично погледа, наћи ће се, да су стварни Фактори за така дела увек долазили споља, а наши су јадни и неевесни државници били, ни више ни мање, но проста оруђа њихова, и то често така, којима се, што по веле правници, не може приписати никакве урачунљивости. Но ипак ми не велимо да их све то можс оправдати, они су морални кривци, грешници, па ако се хоће, и издајници народа свопа, али све то и да није било, завпсности, и то баш штетнс зависности, било би ма у ком облику. Тако је, г. г. радикали, са помггичком штетном зависношћу, па тако је исто и са економном и индустријском. Нема људске мудрости на свету која би била кадра учинити, да тежачки народ не зависи од народа са развијеном индустријом и трговином, а тако исто нема никакве силе на свету, која би учинила да се створи индустрија ондс где нема услова за њу — крајњег богатства и крајње сиротиње. — Па на послетку, на што нам вапај за ту хваљену индустрију, која је могућиа, у колико до данас зиамо о њеном развићу, само онде где су капитали тако сусређени у поједине руке, да један мре од глади а други од раскоши? Па на што је то_ варити на леђа наших државиика неродне године, кад се зна да неродица главним делом долази од елементарних природних узрока а не од тога што нема заната и индустрије, као и то да од неродице по кашто пате и најбогатије државе ?