Otadžbina

ГИМНАСТИВА

61

раде мускулима а то су војници, мрнари, и земљорадници. Кад би смо хтели сву хигијену свести на једно правило, оно би гласило : Крећите се много на чистом ваздуху. На овоме свету, где има толико беда и невоља, врло многи људи буде у нама сажаљење. А заслужују сажал ења они, који не једу довољно , као и они , који се преједају; жене без лепоте и људи без духа ; славољупци без памети и паметни без икаквог славољубља; очеви без деце и деца без очева; они који плачу; они, који целог века траже знаша и т. д. Сви ти јадници заслужују великог сажаљења. Али има неко ког треба још много више сажаљевати. Тај неко, то је онај, који никада у своме веку није осетио насладу и уживање умора. Има на свету Факира, и других људи којима је лењствовање религија. Али то је Фантизам, лудило, или људи немају здрава мозга. Али ко има главу на свом месту, тај не може тежити за тим, да живи без посла, да никад не осети умора. Одмарање је идеал врло многих људи, али они треба да знају, да се до одмарање може само умором доћи. Човек , који не осећа ни частољубља ни љубави, који нема ни жеља ни нада, то је кип, лешина, али извесно није човек. Потребе које осећамо , оне су семе радости, пошто их намиримо. Кад би само могли скупити ове сне, који су увек суморни, којима све служи на досаду. те вечито зевају, излечили биомо их одмах чим , би нам испало , за руком да их уморимо. Кад би их само облио свети зној рада , они би други живот у себи осетили , сав би им свет друкче пред очима изгледао. Како је сладак одмор после поштена рада ! Сељо који пева преврћући ралом земљу ; радник , који звиждањем прати ударце чекића и шкрипу точкова; путник,