Otadžbina

«/Ез Е «/Ез О

Ој мој Л>ељо, мили Љељо, Куда ли ми хиташ тако, Кроз шумицу ову гуету За што шириги крило лако ? У горице да л' ћеш тавне, Где елавуји песме поје, Ил' у доље опе равне, Лете сада очи твоје ? »Ни у горе Ни у доле, ВеК у село Оно бело, Где се вије лако коло, Да поиграм наоколо, Да ја видим бело лице У најлепше девојчиае !« Љељо, мили Љељо, Испод лаких крила Прикривена виси Стрела и тетива; Варалицо мали, Баци стреле твоје Па тек онда хајде У сеоце м оје ! Водићу те редом Кроз јато момака, Показаћу теби Киту девојака! Али твоје стреле Не запињи тамо, Варалицо мали, Ми те добро знамо !

»Ах ја стрела немам више Лош једина опа што је, А без стреле и тетиве П}сте су ми жеље моје I А у колу мени веле : Игра момче нежењено Ил' га младог ожените, Ил' га мени поклоните ; Да га женим, дивном, танком, Иза горе подунавком; Што се ружом окитила, На сунце се пасмешила, Па каква је, дивпа, клета, На лицу јој ружа цвета ! Кад уздане, проговори, К'о поточић' да жубори ! Ја погубих све стрелице Кад јој видех бело лице ! Похитајте, Не чекајте; Летњи дани, Обасјани, Јабуку јој рујну носе : Под барјаком ђувегију, Иду спати да је просе !« * * И нест;:шни Љељо Одскакута тако, Чије ли ће срце Да увреба .ј&ко ? Бое не лудуј момче, Склањај му се с пута, Док те није стрела Окачила љута

Отајјбина XII, 45.

ДРАГУТИН ј, "рГ^ЛИЈ-В. 1