Otadžbina

ЈАКВИНТА

Партеније. Опрости, Вож душа болесна У бунилу се сада находи! Доброслав. Јесте, освета! Освета поји срце људима У дубинама душе суморне С пакленим пламом она почива. А љубав, то је слаба искрица У једном часу што се угаси На таласима бурног живота. Партеније. Чудни човече ! Олз'ја страшна бесни из тебе, Страшнија него што је подиже Са краљем Ђорђем бесна Јаквинта Против Грубеша твога синовца ! Доброслав. Шта збориш, оче ? Где је Грубеша ? Партеније. На разбој ишту пред Шкутарима. Од ЈУ т РОС он се бори са њима, Тако ми један монах казује. Доброслав. Ха дивне згоде ! Камо очију Да и ја пођем за тим јунаком Што данас свети проливену крв. Ма збиља, реци, је л' то истина, Ил' само оци тако гатају? Партеније. Цела истина ! Јоште у зору С Бојане ветри што се дигоше Донеше звуке труба убојних. Доброслав. Па ти шта вели ! Је ли Грубеша Убио ону црну аждају ? Партеније. Коју ? Доброслав (узбуђено) Јаквинту ! Партеније. То не знам али по казивању Грубеша има војску велику Највише Грка, које предводи С Кало-Јованом Мргуд војвода. Доброслав. И ништа више ниси дочуо ? Партеније. Не дочух више, ал' сам видео Разоружане неке војнике, Са оне стране како долазе, Изгледају ми као бегунци : И рањеници многи прођоше, По чему- слутим да је бојиште