Otadžbina

ЈАКВИНТА

23

Појава VII (Долазе: Грубеша, Кало-Јован Куман, Мргуд, Нранислав, Власта и остали с војском.) Грубегиа. Нек Божја милост мирно почива Над домом овим ! Партеније. Са њега на вас Божји благослов Нека вечито срећу излива. Грубеша. (показуЈућп на Јаквпнту) Ко је оно ? Доброслав. Моја освега. Грубешн. 0, тужни стриче, освећен сн већ ! Јаквинта више није краљица. Потучена је војска њезина. Стрибор и Ратко с њоме заједно Преко Бојане побегоше сад. Од отмичара круну отесмо Они нам не ће више сметати. Доброслав. Бар не Јаквинта ! Мргуд. (прилазп лешу) Није могућно?! То је Јаквинта? Грубеша, Кало-.Јован, Власта и Бранислав , (прндазе лешу) Јаквинта ? ! Доброслав. Јест, ја сам оно довршио сад Што сте јуначки јутрос почели ! Грубеша. И она дакле оде са света ! О, грешна жено, са престола твог Осветним мачем што си владала. Нека те Господ за то осуди, У чијо.ј руци милост почива Са љутом казном ! А тп, игумне, Сарани тело ко што пристоји Краљици, која земљом владаше. Кало-Јован. О, светли краљу ! На вашој глави сија круна већ. Дозволте да вам први честитам Победе ваше дело свршено! Грубеша. Хвала, војводо ! Нек вишњи е неба штити и од сад Императора грчке државе ! Пријатељство му моје носите Молећ'у њега исте милости ! Грукују се)