Otadžbina

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

не савладаш ту грозницу која те тресе?" — Гле , како је овај кактус оригиналан, којој ли врсти припада ? — Нопалској — рекох ја смрвљен. — Е баш лепо изгледа... Не — настави он — не ћу ја Мари ништа рећи. Особина је сваке страсти да замути памет. Разум вуче на једну, а срце на другу страну. Моја ме кћи не би разумела, али с вама, с вама се може озбиљно разговарати. Дед да видимо, зар то не би била глупост да ви за љубав једне девојке проиграте своју сјајну будућност која може да буде тако корисна људскоме друштву... Помислите. . — Ја, господине, нисам у стању ништа да појмим што би ми у томе правцу казали. Цела моја будућност, то беше Мара! — Хо, хо — рече он погледавши ме са сажаљењем — дакле смо тако дубоко пали ? Тако ми Јупитера, мој млади пријатељу , ви ћете учинити да очајавам ако се тако брзо разнежите. Ја сам држао да у вама има мало више мушкости... Воже мој, шта не може да учини ашиковање од циглога једног месеца. Приклињем вас у име разума, разаберите се, ви немате права да се одречете ваших драгоцених сгхособности и дарова. До ђавола , ви сте сањали једну будалаштину. Молим вас , да говоримо позитивно. Да с те ви на моме месту, били ви вашој кћери одобрили такву удају? Ха ? — Шта да вам кажем господине ? Ја сам заљубљен... — Лепо и красно, сопсес1о , ја ценим и тај разлог. Али Кинези кажу „страсти има разних, а памет је једна." Дакле будите судија сам својој парници. Да сте ви на. моме месту били ви дали вашу кћер за г. Ремона Дегранжа ? На тако одлучно стављено нитање нисам знао шта да одговорим. Па онда сер Цорџ све је то говорио тако очинским тоном да сам ја са свим био обезоружан. Он ме је не.милостиво ставио у сред реалности од које сам