Otadžbina

I *

ЈАКВИНТА

3

тамницом називало, сад је уточишге; а оно, где је некад а цветао живот сад је тамница. Доброслав. То је почетак дела крвавих Продужи само! Тамничар. Ја немам шта да продужујем, то је посао краљичин, а ја само примам и чувам го што она продужује. Па ипак, ови ће зидови постати узани за такав посао. Доброслав. Да не доводе амо некога! Тамничар. За сада не! А.ш скоро Ке и тај доћи, кога нема овде. Оиромах војвода Мргуд! Гоне га, што је утеко а да је остао ухватили би га опет. О, о, о ! И то је прави белај ! Доброслав. Зар Мргуд није преш'о границе ? Тамничар. Не знам, ништа не знам! Али знамда је јутрос рано долазио Ратко главар и питао ме, колико имаде ћелија у овој тамници? Ту није чист посао. Јаквинта мисли јошт некога да допрати амо. Доброслав. Више о ни чем није питао! Тамничар. Питао Вога ми! Ето, вели, требају нам собе за нове госте, па ћемо и Доброслава из њих на поље, нек иде, вели> куда зна! О, рекох му, на то ја, то би заиста билобого угодно дело. Тако ми светог Сергија, кога ми је и дед и отац и ја славио то је богоугодно дело, јер тај човек и сувише пати. Доброслав. О, сиромаше, И сувише си изговорио ? Тамничар. А за што не ! Та они већ мисле и тако да т е пусте, а јакао велим, да ће то бити и самој краљици здраво мило, кад чује да се њезин тамничар слаже са њеном вољом. Доброслав. Да Бог да старче! Ја већ осећам Да гавран црни гракће надамном! (оде у другу ћелију) Појава III Тамничар (сам) Гавран?! Гавран?! (слеже раменима) неразумем каква посла имају овде гаврани? Да није од куд? (разгледа) Аја! код њега није све ЧИСТО ! (Чује се лупа на тамннчким вратима) Ко је то опет ? Да нису нови гости? Или ко зна, можда и слобода на вратима заточениковим тако дрско лупа. Ево, ево сад! До беса ! тај има јаке песнице ! (пође вратима резмишљавајући) Гавран! Гавран ! Хм ! сотк.Бучава их)