Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц II

Над ружичасти наш свет да .Бе.^о узвије руком. Спокојни, плави вео и тиху сањљиву ноћ, 11 грли, љуби— и стидљивим красом,Заварај душо, бледи сан, Док весник зоре не поздрави гласом, Весели дан!

ОЈИС.ЛАВ.

ВЕРЕНИЦИ ПРИПОВЕТКА у \хЛ.ЕСАНДРА ј^АНЗОНА Превод с талијанског ОСМА ГЛ.АВА. (( Карноа,д! Ко ли је то био?" мрмљаше у себи дон Абондијо седећи у својој наслоњачи у соби једној на горњем спрату. а пред њим отворена књижица једна, кад Перпетуа дође да му донесе поруку. „Карнеад ! То ми се име чини, да сам га кадгод читао или чуо; мора да је био какав учен човек, какав списатељ из древних времена; име му некако тако звонп; ама који је враг био?" Толико далеко био је овај сиромах од тога, да слути буРУ> која му се купила на главом. Ваља знати, да је дон Абондијо љубио да сваки дан помало чита; а један суседни поп, који је имао нешто књига, давао му је на читање једну за другом, како му је која пала шака. Ова што је у овај пар бацила у мисли дон Абондија, који се опорављао од грознице добивене од стра, а у колико се тицало грознице још је боље био излечен, него што је хтео да покаже, дакле та књига била је панегирик у част светоме Карлу написан са много заноса, те су га пре две године дана са великом насладом слушали у миланској првостолној црквн. Ту су светитеља сравњивали с Аркимедом због његове љубави