Otadžbina

ЈАКВИНТА

I Разбојник. Глупаче! Ниси ни најмање учеван човек! Ти и незнаш шта значи то : АгаМез Шшз (л^ппаеЈн А1;ћешеп818 аедиаНз Гегге('иЈ1; ТћегспзГокП! АЈ како ти се то допада? II Разбојник. Баш никако, јер незпам какве би вајде од тога видео кад бих и знао. I Разбојник. Ти си правибудак! Тим хоКу да кажем како се овакво трвење и код Грка догађало, и то значи : Аристид син Лизимаха Атињанина, бејаше по готову вршњак Темистоклу ! ... Виш? II Разбојник. Па поред свега тога, ти си .... III Разбојник. Звекан ! IV Разбојник. И једна уља влше. Зар ниси разбојник као и ми? I Разбојник. Разбојник, али какав ? Ја сам (дува у ватру) разбојник по начелу, а не из глупости као ти. А т > је начело : Рпг,гаршт ишуегзаћа, које влада од како је света и у колеби и у палати и под смерном камилавком и под витешким калпаком. Тојеначело. (пусти мангал) све је добро кад је менн добро! Разумеш ли ме ? II Разбојник. Пст, ево некога ! Појава V (Долазп Доброслав) ДобрОСЛав. (о' врата) Ко је ? I Разбојник. Ми. Доброслав. Шга ћете овде? I Разбојник. Ми знамо шта ћомо. а и иззршиће.мо оно што хоћемо. Доброслав. О, с' вашег лица ја већ погађам За што сте дошли! I Разбојник. Из тога изводим да си паметан човек, а као такав нећеш се ваљда противити краљичиној наредби. Доброслав. Разбојнипи! Ваша је душа у крв огрезла ! На кога руку подижете ви ? Негдашњег краља да убијете? I Разбојник. Охо ! Овај говори као поп ! Дрште га! Та му придика гшшта не ваља ! Доброслав. Даље од мене! Зар срца ваша не осећају Крвавог дела страшне трагове? Или сте можда заборавили Да Господ, с' неба, на вас погледа Спремајућ казну вашим душама!