Otadžbina

ДВ АДЕСЕТ ШЕСТИ

23

брдицом, гледам како онај тамо сггокојно плете асуре. Гледам па му завидим: боље ти је, велмм, брајко овде и асуре плести, него бити туђпм слугама. А то тек, жено, мораш признати, да господин Сава добро, добро смисли шта ће говорити. — Плести асуре, па то тек није никаква велика мудрост, осече се жена незадовољна и нестрпљива. — Па ко ти. жено. каже да су асуре мудрост ? — Па кажеш ти — Ја кажем господин Сава.. . — Остави ти твога господина Саву с миром. Него ти мени реци: што су тебп и твојој жени натрунили чиновници ? — Натрунили . не натрунили.... чујсш ли ме , жено: Моје дете не ћу да зна шта је „последњи", не ћу да зависи од државне касе , не ћу! А радпо братац да на нос паднеш, а не радио, ајлук ти је један. А трговац? Што се више пет.ва и промеће, већа му и радња. већа и привреда. А шта ли ће јадан чиновничић Воја са оних седам излизаних дуката: Ил ће себи. ил' ће жени, ил' ће данлс сутра. детету. Шта ли ће у се. шта ли ће на се. шта ли?.... Али прођ се ти п Воје, и маме Ристе, и те твоје дрљаве бабе Парајке. Свз је то, жено, лук и сурутка, једним словом све. — С тобом се не да данас говорити, промрмља жена. љутито, гта оде из собе. — Љутила се ти или не љутила. ја ево и опет велим, овде пред овим светим Луком: Ту казначеј Симу подигну очи ка светој икони п и закле се: „Моје дете, за мога живота, не дам за чиновника I® IV Пе прође ни две недеље дана а одговори почеше стизати са разних крајева. Лознички, као најближи. први