Otadžbina

45

ШЕТЊ& по тттзк од "]?>. М. РтАНОЈЕВИ "ВА I КАКО СЕ ШЕТА 110 ОБЛАЦИМА? Стотину се пута до сад низаху једно за другим четири годишња времена , стотину је пута до сад земља обишла око центра нашег планетског система и ево стотинити се пут овај васионски трун на коме смо и ми приближује својој дугодневичној (солетиционој) тачци од онога доба када становници једне варошице Француске — Анонаја —- беху позвани на пијацу да виде неко чудо, дотле не чувено ни виђено. Потрча све живо, и старо и младо и велико и мало, па не само из Анонаја него и из целе околине; све то оће да види, да се диви. Кад освану 5 јуни 1783 године, ниси се могао маћи по Анонају, све то ври и кипти од радознале светине, око пијаце свуда беху кровови испуњени , ни једно дрво не беше остало неначичкано радозналом дечурлпјом, много више, него кад је у вароши ма каква парада, ма какво весеље. Па шта тај свет чека? шта оће да види ? какво је то чудо ? — Веле, да ће некаква велика и тешка „машина," ствар до тада нечувена, оставити на један пут земљу и пењати се у впсину. сама од себе, високо, .рло високо, и како неки кажу чак и до облака. — Како је то могуће, кад до сад нико то није ни чуо ни видео? Па ко је измислио ту „машину", питахуједни. —- Двојица њих : Јосиф и Ствван Монголфијер , два брата, два богата Фабриканта арти-је, газде људи а уз то још и врло научени и умешни, одговараху други. — А како изгледа та „машина" ? Има ли крила ? Има ли једрила?"