Otadžbina

52

ШЕТЊА 110 ОБЛЛЦИМА

тежила је 500 Фуната свега 1490. Дакле лопта заједно са загрејаним ваздухом била је за 490 Фуната лаиша од ваздуха који би имао исту запремину на нижој температури. Двојица су била довол>на да је наместе и напуне гасом (загрејаним ваздухом или димом) али да је напуњену одрже да не одлети у висину, требало је њих осморица. Лопта се попела убрзаним кретањем до на 1000 тоаза и поветарац, који се једва осећао отерао ју је на 1200 тоаза далеко од места са кога је пуштена. У ваздуху је остала 10 минута јер изгубив гаса кроз многе отворе, напунила се обичним ваздухом и пала доле. и Кад се за ту пробу у Анонају, дознало у Паризу, свп научењаци покушаваху да је и сами изведу и да се сами увере. Сви су своје лопте пунили само загрејаним ваздухом као и МонголФијери, док један славан професор по имену Шарл пронађе нов гас, којим се много боље могу пунити ваздушне лопте но загрејаним ваздухом. Тај гас јесте водоник. Ми смо видели да је загрејани ваздух од прилике за иоловину лакши од обичног ладног ваздуха, међу тим је водоник , који је исто тако невидљив као и ваздух четрнаест и по ицта лакши од ваздуха, и лоита напуњена тим гасом иење се много брже и достигне много већу висину. Водоник као гас може се добити из воде на врло лак начин. ГЈошто се вода, која је некад сматрана као један елеменат састојп из два гаса: кисеоника и водоника, то је треба само раставити на те њене састојке па један од њих, т. ј. водоник употреГ>ити за пуњење ваздушне лопте. Овде не можемо пзложити сву радњу. која се дешава за време растављања воде, јер је то ствар чисто хемије, него ћемо показати само начин како то бива у маломе. У једну Флашу мете се неколико комадића цинка или гвожђа и наспе се за три четвртине вода па се онда дода нешто мало сумпорне киселине. Одма се види како