Otadžbina

72

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

и српску победу. Ресавци су јуначки попадали на овоме месту за ослобођење Ниша, али их је српска војска са својим витешким Господаром, Књазом Миланом на челу, достојно осветила и Ниш освојила." «3а то, браћо> нека је вечан спомен храброме војводи Синђелићу и његовим јуначким Ресавцима међу нама, јер умедоше и у несрећи да прославе српско име; нека је вечита слава и дика садашњим освојитељима Ниша, јер су своје претке сјајно покајали и достојни се њих показали." Чим је беседник завршио, војска узе «пред прси," војна музика одсвира" народну химну, а с бедема. силног з град а нишког. избацише 11 тоаовских метака у част и за сиомен војводи Синђелићу и његовим јуначким друговима,.... Дивна ли је неумитна логика историје!... Али свечаност на Чагру беше само прва половина. Требало је још одати пошту речитом претставнику оних страдања, која је српски народ пет векова подносио, ваљало је још отићи до (< г Келе куле" где су биле узидане главе толиких светих жртава нашег народа на олтар слободе. У 1 1 сахата пре подне истога дана, обасјало је јарко сунце једну сцену, какву није никад смео ни у сну да пожуди српски грађанин нишки док није освануо 28 децембар 1877 године. У оном благословеном пољу које је пукло између Виника и Горице, Ниша и Бање, и које нема једне стопе земље која не би била најсавесније обрађена, на четврт сахата од вароши нишке, поред пута пиротског, на далеко се бели једна лепа зграда. То је прво одељење велике српске војне болнице у Нишу, ту је за време рата била наша рањеничка болница. Десет корачаји на исток од те зграде, стоје развалине од Ћеле куле, али у оној маси рупчага у зидовима те куле, које сад празне зијају