Otadžbina

СЛИВНИЦА

635-

тета Турске и тако велику бригу за Султанова права, просто је одвратна и за презирање, није дакле чудо што је ЈЈорта у свом одговору од 4-ог Новембра казала да: „— „Одговорност за све што се сад догађа пада на онога г који је подигао буну у Источној Руменлијн. Међу тим Турска Ие влада, ако кнез Александар иоврати пређашње стање, узети његову молбу за помоћ у оцену."—" „Турска је даље одговорила Србији да је са задовољством примила изјаву српске владе да она нема никаквих непријатељских намера противу Порте. Великим силама иајзад иослала је Порта ноту у којој им саопштава депеше и сриске и бугарске владе као и своје одговоре на њих, и у којој их моли да убрзају радњу конференције." „Кнез Александар видећи да ће му Турска само онда помоћи, а,ко јој се без икаквих услова покори, загризе у ту киселу јабуку и 6-ог Новембра посла Султану депешу у којој изјављује „да се он и гоегов народ покорава-ју вољи Султановој,"да је он још 2-ог Новембра издао заповест. да бугарска војска напусти Румелију, и у којој он — кнез — „у својој несрећи ириклиње Султана да ,му помогне борити се против заједничког непријатеља." „Ово пужење у праху — завршује г. Гоичевић — нред оном истом Портом којој се кнез Александар дотле само ругао, то је нискост, која се само подлошћу назвати може." Ето какав је ефект учинило на кнеза бугарског и његову владу и оно мало успеха што га је наша војска иостигла 2-ог и 3-ег Новембра. Ја шта ли би било да нисмо бпли онако троми у нашим кретањима, да смо још 3-ег у јутру напали на Сливницу? Која вајда сада стављати тако беспослена нитања! Него, не можемо довршити историју 4-ог Новембра 1885,. а да ие поменемо две депеше иашег пресбироа при врховној команди. То вам је било врло мистериозно одељење. Номинални шеф био је г. Тоша Виловски, шеф нашег нресбироа п у мпрно доба. То је један фини и образован човек.