Otadžbina

з; у л ч е

— Збогом Зулејка , рече 11 бо . И ја ћу да идем. Казао еам код куће, да ћу се одмах вратихи. За тим се опрости с Ашин-агиницом , ко.ја га испрати до каниџика. Тек кад дође кући и седе да се одмори , сети се да је ваборавио, да иокаже Ашин-агииици материну слику. — Још боље, помисли у себи. Тако ћу имати ради чега да одем и сутра. У собу уђе стари господин и кад га виде на миндерлуку, не рече ни речн. Дошао је на време , помисли у себи: није никуд баздао. VII После подне изађе Иво из вароши у поље, да се прође. Иђаше друмом и опет мишљаше само на Зулејку. Мисли му се бркаху, једне с другима. За што се смејала, кад јој је онако непажљиво показао, да је заљубљен ? Да лн га није навалице баш сам-а на то навела , па му се онда смејала, кад је видела, да је у њеним замкама. У један мах се покаја, што је овамо пошао, те није опет њој отшиао. Хтеде да се врати, али се оиет иредомисли. Не ; није могуће да је каћипера и намигуша. Та све тако јасно говори иротив тога. Како би могао и иомислитп на то. И баш тај кикот је најчистије огледало њеног непоквареног срца. Она је првн путуживоту пред собом видела момче у забуни на јој то пало смешно. II којој цури није смешно, кад ирви пут помисли , да се неко заљубио у њу, а она је то видела и својим очима. То тако увек бива. а већ после колико ће уздисаја и непреспаваних ноћи бити, то је друга ствар ; почетак о томе и не сања. Ни нре ни после тога није се нигата случило , гато би му могло дати повода, да друкчије суди о њој. 0, та она је тако чедна п чиста, да је равна сваком и најчистијем анђелу.

>