Otadžbina

3*

СЕЉАНКА 03 — Лако ћемо за то !... Деде ти мени дијете једну »варену.« — Што ће ти — бог те видео — зар не видиш да си пнјан — рече му Маринко. — К'о земл.а ! — Па ш го ће ти ? — Да се лечим. — Зар »вареном ? а — Ја ! — Ко је то још видео ? — Видећеш и ти — јер и теби већ треба ! Деде, снајо, среће ти! Анђелија изађе смејући се. Спотакну угарке на огњишту ватра плаиу. Она узе један лонац, усу у њега ракије и престави уз ватру. Онда оде тражити мед. Шивана пзађе из собе. — Шта радиш, ћери ? — Варим ракију мајко. — Јеси л задремала ? — Нисам још. — Добро се држиш! А шта ћеш ћери : сви знамо да није лако бити млада. Три пут нокги преко зиме — с ногу спадају... Најтеже је у зиму.... И Живана оде у собу. »Нек спадају, вала ! — мишљаше Анђелија. Ништа није лако на овом свету ; све је тешко што год човек радп, само ако оће да уради к'о што треба".... Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужп Дражу. — Баш оћеш да пијеш? —- пита Маринко Дражу. — Бога ми, оћу ! И попи нуну чашу. — Оћеш ли још Р — упита Анђелија. —- Нећу више — доета је. — Сад ћеш битп још пијанији ! — рече му Маринко. — Јок, богмс ! Сад еам баш трезан. Лепо осећам — кад пијем — како ми односи пијанство из главе. Сутра ме неће нп глава заболети — а тн ћеш бити к'о изломљен. Поседеше још мало па се и они дигоше кућама. — Ама људи — рече чича Стеван — најбоље ће бити да ви ноћите. — Јок ! — рекоше они. — Помрчина је. — Није; сад је од онега убелило па се види к'о у по дана — рече Дража — лаку ноћ !