Otadžbina

568

ЖЕЛЕЗНИЧКЛ САОВРАЂАЈНЛ ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

код Текије, Гвожђане бање — Смрдан-бара, сумиоровита кисела вода у Врњцнма 36° С., Кисела вода код Аранђеловца и Паланке и терме код Алексинца 46 - 5°С. и Ниша 26° С и т. д., подигле би се као корисни заводн за лечење чим бп се приступнп путови за путнике подеснији нанравили. Болесници из Европе и са Нстока поврвели би овим бањама. Огромни слојевн угљена, који се свуда по Србији налазе, захтевају спојне пруге железничке, те да се корисно експлоатигае, и да не само стане на супрот уногаењу са стране, већ и да се срцски угаљ извози. Сем тога крајња је потреба вициналних железница и ради тога. да се богатн нредели у производњи цереалија и они са сточарством. за које по готову јога комуникација није ни отворена, доведу у везу са главном железннчком иругом, Савом п Дунавом, те да се извоз ових продуката олакша, нарочито у оним правцима да садањим железничким пругама и паробродским станицама доспе, куда данас само средством обичних путева, или у оскудици истих, никако и не може дз приступи. И најзад спојне железничке пруге треба да воде оним пределнма п границама Србије, који стављају у изглед да ће давати транспорте у великим количинама за провоз кроз Србију. У ову категорију долази н. пр. веза Параћина па на Исток до Дунава између Радујевца и Кусјака — евентуа.шо Зајечар-Видин те да се велике количине рускога петролеума и суве рибе у цел.и тој, да се избегне несигурни саобраћај Дунавом кроз Ђердаи, преносе кроз Србију и на тај начин да се створи ! могућност за извоз дрвета за грађевпне ннз Дунаво за Бугарску, куда сада Мађарска и Румунија са добром продајном ценом огромие колнчине транспортирају. Ну пре него ш го*пређемо на излагање оних железничких пруга, које су евентуално нреко потребно, стављамо још у напред напомену, да с тиме неће да се каже то, да се све пројектоване желсзничке мреже морају у исто време и извргаивати. Потреба за њихово грађење наступаће сукцесивно — али у смислу разумне саобраћајне политике много лежи на томе, да се целокунна будућа мрежа железничка обележи, да се најподесније трасе овпх споредннх железница благовремено тахиометриским премеравањем земљишта одреде, да се врсте транспората и њихове количине оцене, па према томе да се на основу осигураних саобрађајних резултата, иројекти грађења израде. На основу таквпх рационалних предстудија, никада не може рентабилитет једне железнице доћи у питање, а начин израде конструкције, односно капитал који се има на то утрошитп зависи са-