Otadžbina

ЖЕЛЕЗ. САОБРАЋ. ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

583

Производ овај транспортира се иреко Трста и Фиуме морем за Француску око 1°/ 0 , за Енглеску о°/ 0 , за Белгију и Холандску 3°/ 0 , за. Италију 9°/ 0 и за Северну Америку 82°/ 0 . Пошто овај артикал српског порекла ужива у страном трговачком свету највећу наклоност због своје изврсне каквоће, те се с тога претпоставља и оним славонским и оосанским, то је врло важно. да саме власти и земаљска управа нарочиту своју пажњу оорати нези шљивака, олаговременом орању и сушењу, да ои се тиме одржало у страном свету поверење у добру робу и трговина осигурала са пстом. Што се тиче неге шљивака. врло је важно да се сваке године дрвеће чисти од маховине и инсеката — гусенице — те тиме да се плодност повећа и дрвеће здраво очува. Босанска управа у томе погледу понавља с-ваке године наредбу и води строгу контролу о томеда се шљи, ве намењене за извоз добро суше. Сточарство. Србија је била у ранијим столећима једна од првих земаља што се сточарства тиче, па и сада у погледу стања оваца, коза и свиња заузима скоро прво место међ суседним државама, само у погледу говедарства и коњарства ту се опажа неки назадак. Ми нећемо да повлачимо упоређење са гигантским бројевима стоке у Америци или Аустралији . али нам је намера да следећом табелом покажемо. колики број поједипих врста домаће стоке долази на 1000 становника. из чега излази да је Србија у ироизводњи коња јако изостала, и да је у погледу гајења и производње рогате марве Румунија и Босна далеко надмашују. У производњи и гајењу коза Грчка је много умакла унапред, али у интересу нашег шумарства. ми нећемо у овоме погледу завидети Грчкој, јер ми за сопствену потребу имамо у изобиљу. Али нам је намера да покажемо то, да је у интересу народне привреде врло нужно. да сама земаљска управа треба нарочиту пажњу да обратн на гајење и производњу коња и рогате марве. Кад помислимо да је још у доба Кара-Ђорђа Србија имала днван со,| коња и у великој количини . с којима је стара јуначка кавалерија снабдевена била. онда из тога следује, да су у земљи природни условн за гајење коња, и да је потребна разграната ергела, те да се гајење поново оживи и унапреди тако, да немамо потребе куповати коње за војенс цели у страпим земљама, него да облагорођавањем соја и умножавањем помишљамо још и на извоз.