Otadžbina

желез. саобраћ. политика србије

587:

Савске даске — тако зване рајнице и полуцокле продају се у Нишу по 36 — 42 дин. метар, рачунајући и царину и жељезнички подвоз, а исте даске коштају на савској обали у Београду 20 — 25 дин. Не подлежи никаквој сумњи да Србија неби била у стању извозити дрво у иностранство , кад би на подесним местима биле постројене парне стружнице, које би стругале равну и праву робу, кад би се усвојиле јевтиније тариФе за извоз и кад би се извозна царина укинула. Односно извоза дуга из Србије , већ смо у ранијем одломку казали, да Србија око 1 милиона дуга извози годишње, највише за Француску, и то преко Трста и Ријеке. Ове две поморске вароши. извезле су 1887 г. 51,607.600 комада дуга , и то из Ријеке 38-4 и из Трста 13-2 милиона. Ствар је народне привреде, да се проучи у иностранству местоза потрошњу дрвета, да се водени и сувоземски путови регулишу и поправе, да се жељезничке подвозне цене за дрво, за гориво и грађевинско, намењено за извоз — спусте, и да се против девастирања шума изда строг шумарски закон, јер од извоза дрвета и од такса за горосечу Србија би државнај благајници у општг прпбавиле знатнеизворе прихода, а спецпјално још за жељезницу. У г а љ. Што се варошког огревања тиче, Београд претходи у томе похвалним примером. Употреба каменог угља све се више шири, и ако истина само сопствени мрки угаљ млађе Формације и лигнит. Тек у последње време нешто смо мало живахније отпочели. да поклањамо пажњу отварању старијег, фосилног угља у Србији. До сада смо се задовољавати мрким угљем из Сења. Алексинца, Јелашнице, Параћина и т. д. и лигнитом из Костолца и других, којих јеупотреба ограниченија због сувишног пепела. У најновије доба отворени су и мајдани на Вршкој Чуки и код Добре — с-тарије угљене Формације, а исто тако откопава се и фосилни угаљ код Пожаревца, што даје велику наду, да ће Србија не само озбиљно конкурисати увозу страног угља, него да ће и извоз овог важног артикла осигурати, те да етаблира стабилну трговину са угљом и да га иностранству нуди. У следећој табели износимо аналитичке податке неких наших важнијих и богатијих угљених мајдана и ради упоређења додајемо истој анализе неких иностраних врста угља , из које се може лакооценитп каквоћа нашег угља односно угљеника и садржиие пепела, а. из исте табеле види се п то, да је Србија позвана да у најкраћем року ступи у конкуренцију са иностранством у погледу трговине са угљом..