Otadžbina

602

к ј е т в а

да се утврди Факат да су теолошкс идеје Јевреја Самуилова доба биле на оној висини на којој су сада оне код напреднијих полинеских народа, с једином разликом можда да су они од овпх, у неколико и одмакли својим етичким кодексом. Пажљиви читатељ могао је опазити, да се у изложеним теолошким системима нровлачи као црвени конац једна основна мисао веровање у духове, око ко.је се надовезују друге што из оне истичу ц које се све да свести на — веровања у могућност узајамног утицања духова и људи, једних на друге. Сви до сад наведени примири, који су ово из даље или из ближе утврђивали, узети су из теологије старих Јевреја и данашњих Иолинезаца, чије су геолошке сиетеме упоређиване. Али ако бисмо добро разгледали теоЈошке системе и остаЈих, дивљачих куЈтурних народа нашли бисмо код њих ту исту основну идеју. Управо нема народа, ни племена од најнижих до највиших на културној лествици, ма како различних физичким карактерима и цивилизацијом, одвојених нростором п временом, живих као и изумрЈих — од ко,јих су нам само остали сноменици њихног живота и поимања, да се код свију тих народа теолошки системи на стичу у једну жнжу: у веровање у бестелесне духове, у њихно мешање у људске послове и у могућност л>удског утицања, номоћу чарања и врачања, на делање духова. ћеровање у духове и.ш како оно Хексли назива Скиотизам је, дакле, уткан, у већој или мањој мери, у све ступње друштвене оргаиизације, н полако се, као и сама друштвена организација мења као скуп свега онога што расправља питања о почетку, развитку и опадању спекудација које се односе на биће, моћ и особине духовних створова, подЈежи закону еволуције, чије ћемо мене сада разгледати. Ст, Ловчевић. (Свршиће се)

К Л Е Т Б А Весеље је бурно било: певали смо, вино пили, Цео свет је сном почив о, али ми смо будни били. II месец је с неба сјао, многобројне и звездице. Ми смо пили а из горе невале нам мале тице. 11 тада сам друштву прич'о : у давнашња још времена Двоје су се миловали непознати — без имена И он јој је занет прич о о верности и љубави Али једног дана оде и презрену њу остави!