Otadžbina

КАРАЂОРЂЕ И ФРАНЦУСКА

605-

9. По гласима које је срискп савет добио са свих страна Турцн се оружају у Босни, у Горњој Албанија и у оста.иш покрајинама, а један део њихових трупа је управљен ка Хрватској, данас Илирској покрајини, 10. Познајући из искуства веродомност и свирепост турску и бојећи се да онп из ненада не баде своју војску против њих, Срби су рани.је издожиди у ноти од У. и Фебруара, коју сам ја нредао г. барону Мериажу своје најпрече иотребе: да имам част да то исто данас поновим Вашој Екселендији, молећи је да изволи доставнти Њег. Ведичанству и ону прву и ову ноту. 11. Сем потреба поменутих у тој ноти народ српски моли покорно Нег. Царско Величанство да му позајми сто хпљада златних дуката за пет година, за које ће гарантоватн сва добра н сшГприходи народни. 12. Он моди Великодушног Владара, да ако се углави мир или ако се зарати Француска н Турска нодари вароши Београду једног својег конзула, којп ће увек извештавати Њег. Величанство о сталности, о оданости и о ненарушној привржености срнскога народа према његовој узвишеној особп, и којп ће у псто време бдити да се изврше све обвезе које је Србпја закључила према Француској п подњезпним впсокпм покровптељством према Турској. 13. У случају да рат плане између Француске и Порте, српски се народ неће премишљати да пролије до последње капи своје крвп за спас своје отаџбине и за интересе Француске, као што је то већ изложено у ноти од 9 /„ Фебруара. 14. Ако се пак мир закључи нзмеђ Срба и Порте поменутпм посредовањем Њег. Велпчанства, Француска ће вазда имати од Србије велнке користи за своју трговпну; тако н. ир. сав памук, свпла п остали пропзводи бугарски и македонскп, који се нреносе са великим трошковима и ризицима иреко Видина пли преко Одесе, иа за тим прелазе преко Аустрије и Немачке да стигну у Француску, моћи ће да се из Београда врло јевтино пренесу Савом н Кулпом до Карловца у Илирији а одатле непосредно у Италпју. Исто тако Србија богата стоком и стадима моћн ће јевтино да снабдева илирске провпнцпје храном, вуном и осталим производима, као што је некада снабдевала млетачку републику. Најбоље доказује богатство Србијино у том погледу то што Аустрија и Угарска, које су и саме сточарске земље купују у Србији. 15. Српски народ моди Њег. Ведичанство да се споразуме са аустријском вдадом, те да се српској стоци п остадим производима остави сгободан нровоз сувим путем и водом, са напла-