Otadžbina

610

ФРАНЦУСКА. И КАРАЂОРЂЕ

покрајина аустријских биће лака ствар , и сила севера већ сад колосалиа иостаће једног дана онасном за југ евронски. Ако ни Француска, ни Русија, ни Аустрија не узму Србију у своју заштиту, онда ће она, остављена себи самој н научена да не рачуна вшне ни на .један хришћански народ, бити принуђена да оружјем у руци или нобедн или умре иди да се измири са Портом, према својим интерееима, који ако буде добро поступада са Србима и са осталим хришћанским народима и радећи заједннчки с нама, моћи ће да иставн јак отнор нападања ма које стране силе. Има још једна тачка гледишта, која би се могда истаћи још пре неколико месеци, али на коју није дозвољено више мислитн данас, после узвишене везе, коју је небо нзвршидо за срећу народа. Али у сваком случају , нолитичка егзнстенција Србијина под упливом Француске не може да не буде корисно за своју заштитницу и да не служи политичкој равнотежи с погледом на њезин ноложај измеђ четири сила. Сем своје вдастите снаге, Србија може да рачуна за случа рата на своје савезнике, којнјојдају: Владика 1Ј,рногорски 20.000 људи, који држе у шаху пашу скадарског ; Горњи Црногорци и Климентинци , 12.000 људи , који секу комуникације са горњом Албанијом н са Босном и који одржавају везу са српском авангардом што стоји на четир миље од Новог Пазара, који су Срби за време ооследње борбе освојили н претворили у непео; Бугари Брђанп иза Ниша, 40.000 д>уди, поји прете паши Нишком а осујећавајући сваки његов покушај нротпв Србнје, као што је се то десило последњег рата, кад су Труци морали брзо да се повуку са великнм губицнма. — Народ у Босни и Херцеговини, који је окружен Турцима не може отворено да се дигне, али је с њнм углављено: онај део који је близу границе да се дигне чим се Срби приближе и да се спот са њима; део који се налази у среднни земље да се не креће док Турци не напусте своја огњишта и не крену се прогив Срба, те ће тако они насти измеђ две ватре. На тај начин су они били прошле године потпуно потучени на Дрини. Како у Турској нема пописа становништва, не може се нозитивно знати колики је број хришћана. Али прнбдижно њих ће бнти у Босни 700.000 — у Херцеговинн 200.00<> — у Горњој и доњој Албанији 300.000 — у Климентима 20.000 — у Бугарској на 2,000.000 — у Србији 500.000, свега 4,870.000. На Румелију, Мореју и остале провинције грчке не може се без сумње рачунатн у почетку, јер су оне окружене Турцима ;