Otadžbina

632

КЊИЖЕБНИ ПРЕГЛБД

П&тиица Роман Јакова. ИгњатовиКа. I. II и III књига. Мала 8-на, стр. 576. (НАСТАВЛК) Од женских особа, изузевши Јелицу, као најбоља и најактивнија истиче се СераФима. Јасно се види, да је гшсац у мадами СераФимки хтео изнети слику ваљане васпитатељке. На више места он хвали успех, који се постиже у њеноме заводу, и велн: како из њега излазе девојке спремне за честите домаћице и доста васпитане. На ир. после свога разговора с Папастакиницом , кад је ова одвраћала да не нође за Шандора, ако би је запросио , мадама је рада да дозна каква је та Папастакиница. Ако је баш јако било стало до овога, могла се пзвестити од којега од мештана Папастакннице, или преко ког свог пријатеља или пријатељице, или најпосле на какав згоднији начин од саме Јелице. али никако ие приличи једној васпитатељци да одмах по одласку Папастакинице, позива Јелицу, и да јој саошптава како је просе за ње !а (Јеличина) ујака и како је Папастакиница у исти мах одвраћа да не пође, јер вели: да Шандор није добар човек. На то је Јелица салеће да пође и прича, како је Папастакинпца завидљива. Ова слика баца сенку на карактер мадаме, јер баш она на тај несмислен начин може рђаво утицати на своје васпитнице, кад им говорећи о својој удадби, и пехотице раширује још већма можда какве већ стечене девојачке Фантазије. У разговору са Шандором, мадама избаци по некада и такву реч, која озбиљној и образованој жени не приличи, као на пр. о младићима, који су се, док је била млада, гледали »као аласи«. Карактер Јуцике, кћери Јеличине, не може се подврћи стручној критици. с тога што сва њена делања почињу из необавештења, што,..,су то дела самих непријатеља њене мајке. Само би имали приметити да на једном месту пишчева психологиска студија изгледа невероватна. Јуцика најпре јако жуди за својом мајком, но доцније, утицајем околине, постаје упорна према њој, мрзи је и презире, а после тога у један мах спопада је толика грижа савести, да јој одлази и моли је за опроштај, Ми са свпм верујемо да је врло могуИ овако нагли прелаз из мржње у љубав и обратно, али узроци томе морају бити веома силни и природни.