Otadžbina
КЊНЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
635;
неразложена женска, која чини то у ономе часу, када зна да јој Мргодић са својима тражи трун у јајету. И ето дакле због чега, по нашем мишљењу, Јелица не може бити оно што је писац хтео, то јест права патница. Јелица би требала да својом 1к-срећом буди у нама сажаљење према својим несрећама, које је доцније постижу. То сажаљење морало би за собом довести наше презирање и гнушање према оним непријатељима Јеличиним, а овако пак, по што то није постигнуто, губи се главни еФекат, који би овај роман имао дати. Све патње Јеличине, истина могу у нама побудити саучешће према несрећној патници, али све њене поступке никад не би смо смели хвалити, а још мање за њих прстом указати као на угледе. Шта више, сажаљење не може бити ни у великој мери, по што је та патница толико васпитана женска, није каква*проста и глупа удовица, па су њени рђави поступци више и за осуду. Милош Н. П.јиновин. (СВРШИЋЕ СЕ)
ГраФО-аналнза, од Рад. Милетића пуковника. Под насловом »ГраФО-анализа« изнео је г. Милетић своју »нову науку«, којом намерава »хемијским сајузима дати математичан израз системом ,једначина к .... и »хемијску анализу основати на чистом темељу математичном.« Прама овим речима изгледа, као да је писац неку реформу на пољу хемије учинио. За хемичара пак, смисао ових речи неразумљив је. Јер сав математичан израз хемијских сајуза исказан је већ познатим законом простих и умножених прапорција; основати пак хемијску анализу на чистом математичном темељу, без података аналитичне хемије, иемогуће је. Но писац, у својој расправи, нити даје хемиским сајузима неки нови математичан израз, нити заснива хемиску анализу на чистој математици. већ изводи рачунским путем из података аналитичне хемије извесне константе хемиске — еквиваленте. У томе пак нема ничега новог, јер су еквивалентн израчунавати и до сада пз хемиских анализа. Но писац држи, да он то питање решава чистом математиком; међу тим вредности а, ћ, с, које су основа рачуну његовом, јесу податци аналитичне хемије. У овој расправи ново је једино то, што писац уводи неки врло компликован математичан метод израчунавања еквивалената. Ја се нећу упуштати у оцену тог математичног метода — то остављам стручнима — већ ћу само показати|, како се то питање решава путем аритметике, и то са мање познатих, но што писцу требаше за његов математичан метод. У томе ћу ићи оним истим путем, кога се писац држао.