Otadžbina

638

МЕСЕЧНА ИЗВЕШЋЛ О ТРГОВИНИ СРБИЈЕ

ској, али је на крају месеца тражња нешто попустила. Преко половине месеца јула аустријски Фабриканти шећера неће да закључују продаје. Цене су скочиле за 2 Фор. по мет. центи. Стална нотирања ка фе на свима европским иијацама изазвала су већу тражњу и промет је учињен за 600 бала Рио и Сантос боље каквоће по 75—90 Фор. — Пиринач се у врстама Рангбн по сталној цени прилично тражио. Јапански пиринач се мало тражио, на против више слабије врсте италијанске. — Зејтин је остао без купаца, али изгледа, да ће у јесен бити веће радње у овом артиклу. — Услед мање потребе аетролеум је показао мало обрта по несталној цепи. Извоз је изнео 10 вагона рускога петролеума у бурадима по цени од 7 — 7'/^ Фор. из Трста. Изгледа, да је велика вода потпомагала јаче кријумчарење у жигицама. Радње у мануфактурној роби биле су слабе. Ма да месечни извештаји на ову врсту радње нису од особите важнос-ти, ипак ваља поменути, да је обрт био увек већи него овога месеца. Увоз ипак није био без значаја, пошто су сва стоваришта овакве робе радњама у месецу марту остала несортирана. За сада је живља тражња галантеријске и модне робе. Радње с дрвима, нарочито за грађу, биле су без значаја, нарочито што се и грађевине слабо подижу. Стигло је око 18 лађа дрва за гориво из Славоније, 2 лађе дасака из Коморана и 15 сплавова за грађевину из Крањске и Штајермарка. Цене дрва за гориво осташе непромењене, а за грађевину опале. СаобраАај. — Линија Веоград-Солун отвориће се свечано 18 маја, а саобраћају предаће се 23 ист. м. Ажио за злато износио је 4'/^—4% проц. Народна банка спустила је дисконто за менипе у сребру на 6 проц. Мај 1888. Земљорадња. — Изгледи на бољу жетву опали су, што услед топлог и сухог времена јако опада воће. П ако би киша, која је на крају месеца падала, у неколико подигла плодове, ипак влада опште мишљење, да ће овогодишња жетва изнети по количи трећину до половину од прошлогодишње. Трговина. — II у овом месецу живља ситуацијајни.је се променула. Извоз. — Радње с шљивама ојачаше и у главном беху већа иошиљања у Америку по бољој цени. Немачка је на против мање шљива тражила. Цене остадоше сталне и за сада се нотирају за робу у бурадима 21, за робу у џаковима према каквоћи 20—24 д. по мет. центи Франко Београд. Стоваришта у унутрашњости већ су испражњена и само још у Веограду има их неколико већнх.