Otadžbina

С Л И В Н И Ц А

17

— Ко ће му одовуд по звуку познати, да л' је то наша плп бугарска батерија, или топови дејствују с обе стране! Један официр из дунавског штаба дојури у том тренутку и предаде Краљу једно писамце, па се врати. Краљ, који се мало даље од нас нешто разговарао с начелником штаба, прочита рапорт, окрете се, па викну: — Капетан Нешић! •Тедан млад црномаљаст официр ђенералштабни, одвоји се из наше гомилице, скиде цвикер с носа, оде пред Краља, салутова и рече: — Заповедајте, Величанство! — Узмите два три гардиста, па одјурите на наше лево крило. Изјавите у Моје име пуковнику Прапорчетовићу похвалу што се коњица тако добро држи, п упитајте га, треба ли му помоћи? —, Разумем ! Нешић салутова, трчећи и намештајући на ново цвикер дође до свога коња, скочи на њ' и, праћен од тројице гардиста, одјури каријером преко поља у правцу на дунавску позицију. Ми можемо сада казати, шта је тамо било и пре него што се Нешић врати. Најпре да видимо како причају из штаба коњичке бригаде: Око 10 сах. пре по дне Бугари су с оног виса изнад логора коњичке бригаде отворпли јопт жешћу ватру и почели да се крећу напред; наш их је коњички — драгунски — ланац дочекао ватром из пушака и сузбио. Три пута су Бугари понављали тај напад и сва три пута су сузбијени. Доцније се видело, да је то нападање било с њихове стране само маневар, да сакрију своју главну намеру, која беше, да се дочепају „Меких Црева", где се налазио наш IX. пук, јер су коњаници доцније опазили три бугарска густа ланца, са смакнутим одељењима позади, како наступају гребеном што везује онај вис изнад Бездена с „МеОТАЏБИНА КЊ. XVII., св. 65-та 2